Računarska grafika
Računarska grafika podrazumeva stvaranje i obradu slika u dve ili
tri dimenzije, uz pomoć računara i za to predviđenih programa.
Računarska grafika ima veoma široku primenu u nauci, industriji,
arhitekturi i dizajnu.
U računarsku grafiku spada i dizajn interfejsa operativnih sistema
i softvera (posebno video igara), kao i internet stranica.
Pri čuvanju slike u računaru stalno se susrećemo sa problemom
njenog optimalnog zapisa. Pod optimalnim zapisom smatramo „što verniju sliku,
sa što manje zauzetog prostora na disku“. Dva osnovna elementa koji utiču na
sadržaj i veličinu grafičkog fajla su broj piksela(rezolucija)
i dubina boje.
Piksel (eng. pixel), od eng. „picture
element“ – što znači element slike je najmanji grafički element slike, specifičan za bitmap
slike. Da bi se slike pretvorile u digitalni oblik, moraju se spremiti kao niz
bitova, odnosno bajtova, zbog čega se mora „prevesti“ u više manjih delova od
kojih je svaki određene boje. Ti delovi zovu se pikseli i količina istih u
pojedinoj slici (između ostalog) određuje kvalitet slike, ali direktno utiče i
na veličinu datoteke na disku, kao i na stvarne dimenzije (širina i visina)
slike.
Kompletna informacija o pikselu
sadrži položaj piksela na ekranu (koordinate po širini X i visini Y), nijansu
boje i intenzitet osvetljenosti.
U color sistemu piksel je
sastavljen od podpiksela – tačkica osnovnih boja (crvena, zelena i plava –
R,G,B) od kojih se različitim sjajem (intenzitetom) pojedinih podpiksela
kombinuje željena nijansa boje.
Boje
Boja
je subjektivni osećaj koji se javlja kada na oko deluje svetlost određene
talasne dužine emitovana od nekog izvora ili reflektovana sa površine nekog
tela.
Osnovne boje su plava, crvena i žuta i one se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja.
Komplementarne boje leže u krugu jedna naspram druge (npr.
plava i žuta)
Tople boje su crvena, narandžasta i žuta, a hladne su plava, zelena i ljubičasta.
Mešanjem osnovnih boja nastaju sve nijanse boja. Postoje dva načina
mešanja boja:
·
Aditivna
sinteza boja nastaje kada se optički pomešaju tri zone svetlosti (crvena,
zelena i plava) sa maksimalnim intenzitetom i tada
nastaje bela svetlost.
Aditivnom sintezom boja nastaju:zelena+crvena=žuta,
plava+crvena=magenta, plava+zelena=cijan.
·
Suptraktivna
sinteza nastaje mešanjem osnovnih materijalnih boja (cijan, magenta i
žuta). Ako se sve tri boje pomešaju nastaje crna
boja.
Njihovim mešanjem nastaju: žuta+magenta=crvena, žuta+cijan=zelena,
magenta+cijan=plava.
RGB je sistem aditivne sinteze boja. Prikaz boja se dobija
različitim intenzitetima svetlosti primarnih boja: crvene (Red), zelene (Green)
i plave(Blue). Ovaj sistem se upotrebljava za radove namenjene „ekranskom”
(monitorskom) prikazivanju budući da je ekran izvor svetla.
CMYK je sistem suptraktivne sinteze boja. Prikaz boja se dobija
filtriranjem kojim se od bele kompleksne svetlosti oduzima svetlost primarne
boje. Tirkiznoplavi filter (Cyan) od bele oduzima crvenu, purpurni (Magenta)
zelenu a žuti (Yellow) plavu. Crna (Key) se koristi da dodatno potamni boju.
Ovaj sistem se upotrebljava za radove namenjene štampi, pošto se
štamparske boje ponašaju kao filteri svetlosti odbijene od bele podloge.
Broj mogućih nijansi definisan je „dubinom boje„.
Dubina boja (engl. color depth, bit depth ili pixel depth)
predstavlja način da se opiše koliko imamo informacija o boji svakog piksela
slike. I ovdje važi pravilo „Što više, to bolje“. Veća dubina boja, znači veći
broj raspoloživih boja na digitalnim slikama. Na primer: piksel čija je
dubina boja 1, ima samo dve moguće vrednosti – crnu ili belu. Sivi piksel s
dubinom boje 8, ima 256 mogućih vrednosti, itd. Uobičajene vrijednosti dubine
boja iznose od 1 do 64.
Ako je pikselu pridružen:
1 bajt → 28 = 256 boja
2 bajt → 216 = 65.536 boja
3 bajt → 224 = 16,7 miliona boja
4 bajt → 232 = 4,3 milijarde boja (true color)
Rezolucija slike
Kao što je već rečeno, rezolucija je broj piksela po mernoj
jedinici, obično inču (2.54 cm). Rezoluciju slike dobija se kada se
podeli njena fizička dimenzija (širina ili visina) sa brojem piksela poređanih
duž te fizičke dimenzije.
Na primer: ako je slika širine 16 cm a visine 7.51 cm i ima
poređanih 454 piksela po širini i 201 po visini slike, onda je rezolucija 454/
16 ili 7.51/7.51 = 28.375 piksela po centimetru odnosno 28. 375 * 2.54 =
72 piksela po inču (inch).
Vrste grafičkog prikaza
Rasterska grafika
Kvalitet jedne rasterske slike
određuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki
pojedinačni piksel (dubina boje). Ako je dubina boje veća, više se nijansi može
prikazati, to znači da će slika biti bolja. Slike zahtevaju mnogo memorije,
zbog toga se koriste razne vrste kompresije. Bitmap (bmp) je nekompresovana
datoteka a slike u tom formatu su veoma velike. Za razliku od njega
mnogo popularniji i češće korišteniji je jpeg (jpg) format u kom je slika
kompresovana tako da se skoro ne primećuje gubitak kvaliteta.
Rasterska slika se ne može
povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvaliteta, što nije slučaj sa
vektorskom grafikom. Rasterska grafika je praktičnija od vektorske grafike.
Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri i DTP uređivači.
Vektorska grafika
Vektorska grafika ili geometijsko
oblikovanje (eng. Vector graphics, geometric
modeling) je način prikazivanja slike pomoću geometrijskih oblika kao što
su tačke, linije, krive i poligoni, a koji su temeljeni na matematičkim
jednačinama.
U principu, vektorski oblici se
mnogo lakše pamte nego zahtjevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi današnji
računarski grafički prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format.
Rasterska slika je pohranjena u memoriju i sadrži podatke za svaki pojedinačni
piksel neke slike. Pojam vektorska grafika se većinom koristi u kontekstu
dvodimenzionalne računarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje je izvršeno
pomoću 2D vektorske tehnike (pomoću tačaka, linija i poligona).
Formati grafičkih fajlova
Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod kojih se
određenim sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje slike:
·
Kompresija bez gubitka podataka
(lossless)
·
Kompresija sa gubitkom podataka
(lossy)
RAW – format u kojm fotoaparat beleži sve podatke
koje je zabeležio i sam digitalni senzor fotoaparata (RAW znači sirov,
neobrađen). Kada vam je potreban najveći mogući kvalitet koji može zabeležiti
vaš fotoaparat, snimajte u RAW formatu. Nema kompresije pa ni redukcije
kvaliteta slike.
BMP – svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem bajtova.
Nema kompresije, nema gubitka podataka
GIF (Graphic Interchange Format) – kompresija bez gubitka podataka,
tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa brojem
ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu od 256 boja. GIF je na webu u potpunosti podržan i kao animirani format. Animirani
GIF sastoji se niza GIF sličica (frames). Za svaku sličicu se sefiniše njeno trajanje, a za celu GIF
animaciju definišu se obrasci ponašanja (npr. animiraj jednom i stani na
zadnjoj sličici, animiraj N puta ili rotiraj animaciju).
JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu kompresija sa
gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje uočava površine i oblike
nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj verziji i
delom informacija o boji. Formiraju se blokovi od 8×8 piksela i izračunava se
prosečna vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova informacija se pamti.
MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije dizajniran za
komprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se memoriše samo
razlika između slika koje se ponavljaju.
PNG – format bez gubitka, što znači da koji god podatak
postoji u orginalnoj datoteci postajaće i kada se slika dekodira. Nije
ograničen na 256 boja. Zauzima nekoliko puta više prostora od JPEG-a.
TIFF – ranije je imao veliku primenu. Primenjuje isti algoritam
kompresije bez gubitka kao i gif. Koristio se za čuvanje skeniranih slika. Nema
gubitka prilikom kompresije.
Нема коментара:
Постави коментар